Zdenko Banjedvorec
Ne zatvaraj mi punistre ni škure
misečinom ovu pismu pišem,
u kantunu oku caklila se zvizda
i dok duša plovi, ja sa morem dišem …
Misečina razli se po vali
jema ura da u barci sidin,
mriža prazna ka i misto moje,
ja jedini svoju zvizdu slidim …
Malo prid jutro, mrižu sam baci,
pojačalo jugo, u vali pini,
olovno more se stopilo s nebom,
klanjam se moru, vitru i stini …
Ispucane ruke izilo mi more,
isprat će kiše svu moju bol
slomjene duše, ka val priko stine,
i noćas će jugo udarat o mol …
Život je pun pelina i cukra,
nevera vaja, srce se steže,
more oduvik uzima i daje
al bokun duše uz otok me veže …
Nek pismu ovu vali ponesu
misec je reka i noćas doći,
još jedna kapja mora me takla
ka jedne litnje zvizdane noći …
Još se oko zacakli …
barba tonči …
Život je pun pelina i cukra,
tako jako rečeno…
Ova mi je strofa…
Život je pun pelina i cukra,
nevera vaja, srce se steže,
more oduvik uzima i daje
al bokun duše uz otok me veže …
Dugoki naklon i šešir skidam,ovu mi pismu donio val,
pročtah jednom,ziba ko more, pročitah dvaput i nije mi žal.