Ivan Tumbas: GUSTIRANJE IZ SUBOTICE

Ivan Tumbas
Iđe dika, dig’o nos,
Izuvo se, iđe bos.

Jaši konja vrana,
traži tušta tala.

Spao s konja na magarca,
ost’o brez lanaca.

Svirce voli, lipo se nosi,…

više

Ivan Tumbas
Ikavica Bunjevačka to je dika prava
pa još ko znade asnirat al’ lagacko,
šnjome se prikazuje dilo pravo
kome na duši jel’ na jeziku dragom.

Njome se čeljad sporazumidu pravo
dal u riči, el’ svađi, jel’ ljubavi dragoj,
tako riči ikavice ostadoše
u zapećku sačuvano dilo naše.…

više

Ivan Tumbas
Nejiđi, ovo je tvoja zemlja Baćo moj, Bačka!
Ravna, pomalo piskovita, crnicom obavita.
Ne ostavljaj cvrkut tica na njezinim granama,
Uranke Bunjevaca, sunčani miris polja.

Ti si naviko, Baćo moj, živit lipo ugazdovo.
Uvik ti je u glavi miris pečene rane,
Miris plodova zrili, sa ravnice i doljača naši.
Miris voćnjaka i vinograda, vina i rakije.…

više

piše: Ivan Tumbas
Ej, kad se sitim poodavni vrimena, ženska čeljad su nediljom  u  posli podne izlazila na sokak pa svaka sa sobom ponela šamedlu  i udri u pripovitku, el moš se kast  plećkanje, koja je šta čula, vidla, jel trevila kakom događaju.

U tim vrimenima mi dica, koji smo prolazili sokakom znali smo da  žene koje  side moramo uvik pozdravljat sa Faljen isus, ljubim ruke, el dobar dan, al nedaj Bože proć a ne javit…

više

Piše: Ivan Tumbas

Ime mu neću kajzti. Samo toliko ću zabilužiti, da se rodio kao i drugi čovik od matere rodjene, da je živio 80 godina i da je umro na mudrosti u smrtnoj bolesti i to bez doktora. A šteta je bilo za njega. S počelom njegovog gustiranja ova mudrost se nije rukopisno pokazala, od kad je u svojem frtalju on prvi i počeo brkove nositi i kud je prvi vrtalj zemlje na ime njegovo pripisan bio, onda je fucutost takom silom buknila iz njega, kao iz prižarene peći plamen od suve slame.…

više

tekst: Ivan Tumbas
U našoj varoši Subatičkoj u podavnim vrimenima, kada još nisu trokatnice i od ovih višje zgrade kratile sunce, da razgrije ulice i kada su ljudi po blagom uplivu nebeskog sunašca veseliji i radosniji bili, stajale su nasrid varoši dvi mijane baš jedna naspram druge.

Ova, o kojoj ću sad nešto ispripovidat od kazivanja naših stari čeljadi, bila je dosta niska zgrada trskom pokrivena, al je imala…

više

tekst: Ivan Tumbas
Čeljadi moja ispripovidat ću vam jedan događaj, još  i dan danas uvik se sićam jednog amade, amišanog cigurno, ustra, trevljenog događaju u mojem ditinstvu, a bilo je vako:

Bila je to jedna tia litnja, lipa noć, puni mesec je obasjavao nebo i napolju je bilo jasno kao da je već dan počeo dolaziti, naravno liti penđžeri otvoreni, virange se hintaju na tiom vitriću koji je ćario i negdi oko polak noći me probudio neki čudno baktenje, kugot niko tio grebanje bubanje na tavanskom slimenu.…

više

tekst: Ivan Tumbas
Kada bunjevački salašarski momak kaže, da će se ženiti, onda redovno još nema izabranu divojku. Ta baš to hoće da kaže sa ričom ženiti, da će  tražiti jednu za ženu.

Tako je bilo i sa Lukom Dulićevim. Dotleg je odbaco rok ženidbe i oklivao, dok napokon u svojoj 26-oj godini ipak izjavi gazdi svojem, da će se ženiti.…

više

piše: Ivan Tumbas
Subotica/ Statistike u svijetu kao i našem okruženju pokazuju da vlada ,,bijela kuga”.

Tko je tome doprinio? -upitajmo se.

Nekada, sjetimo se, naši predci  imali su brojne obitelji s mnoštvom djece i živjele  su u zajednici po tri generacije. Tada se poštovao “starešina”, najstarija osoba u zajednici -“dida”. Život im nije bio nimalo lak.…

više

…. TUĐI POŠTUJ, A SVOJIM SE DIČI

Te riči zapisane koje stoje u pročelju tribalo bi da su su dika svakog Hrvata

piše: Ivan Tumbas
Subotica/ Tira me štogot da pišem nako pravo bunjevački, sad već skoro izvitrenom i švićnjenom u zapećak našim dičnim starohrvatskim govorom ikavicom.

Što me je potaklo? Ne, nije odsele, zame je adet ikavica, a potaklo me tušta kojičega.…

više