događaji, vijesti, najave i aktivnosti Hrvata u Berlinu
Ivan Tumbas
Nejiđi, ovo je tvoja zemlja Baćo moj, Bačka!
Ravna, pomalo piskovita, crnicom obavita.
Ne ostavljaj cvrkut tica na njezinim granama,
Uranke Bunjevaca, sunčani miris polja.
Ti si naviko, Baćo moj, živit lipo ugazdovo.
Uvik ti je u glavi miris pečene rane,
Miris plodova zrili, sa ravnice i doljača naši.
Miris voćnjaka i vinograda, vina i rakije.…
piše: Ivan Tumbas
Ej, kad se sitim poodavni vrimena, ženska čeljad su nediljom u posli podne izlazila na sokak pa svaka sa sobom ponela šamedlu i udri u pripovitku, el moš se kast plećkanje, koja je šta čula, vidla, jel trevila kakom događaju.
U tim vrimenima mi dica, koji smo prolazili sokakom znali smo da žene koje side moramo uvik pozdravljat sa Faljen isus, ljubim ruke, el dobar dan, al nedaj Bože proć a ne javit…
Piše: Ivan Tumbas
Ime mu neću kajzti. Samo toliko ću zabilužiti, da se rodio kao i drugi čovik od matere rodjene, da je živio 80 godina i da je umro na mudrosti u smrtnoj bolesti i to bez doktora. A šteta je bilo za njega. S počelom njegovog gustiranja ova mudrost se nije rukopisno pokazala, od kad je u svojem frtalju on prvi i počeo brkove nositi i kud je prvi vrtalj zemlje na ime njegovo pripisan bio, onda je fucutost takom silom buknila iz njega, kao iz prižarene peći plamen od suve slame.…
tekst: Ivan Tumbas
U našoj varoši Subatičkoj u podavnim vrimenima, kada još nisu trokatnice i od ovih višje zgrade kratile sunce, da razgrije ulice i kada su ljudi po blagom uplivu nebeskog sunašca veseliji i radosniji bili, stajale su nasrid varoši dvi mijane baš jedna naspram druge.
Ova, o kojoj ću sad nešto ispripovidat od kazivanja naših stari čeljadi, bila je dosta niska zgrada trskom pokrivena, al je imala…
tekst: Ivan Tumbas
Čeljadi moja ispripovidat ću vam jedan događaj, još i dan danas uvik se sićam jednog amade, amišanog cigurno, ustra, trevljenog događaju u mojem ditinstvu, a bilo je vako:
Bila je to jedna tia litnja, lipa noć, puni mesec je obasjavao nebo i napolju je bilo jasno kao da je već dan počeo dolaziti, naravno liti penđžeri otvoreni, virange se hintaju na tiom vitriću koji je ćario i negdi oko polak noći me probudio neki čudno baktenje, kugot niko tio grebanje bubanje na tavanskom slimenu.…
U nebo vapijući uzdahi, nažuljeni prsti od očenaša, ukočenost trepavice od poniknuti pogleda, pa čitava berza pogodbi ja tebi, ti meni! Svi oće da njim se molitve prid oblakom želja usliše na nebu ostvarenja. Kunu se svi u poštenje.
