Ivan Dobra Žirjanin

Ivan Dobra Žirjanin

Ka’ zapušu te južine
i ka’ more svud zapini,
mi bižimo u kužine,
a oni su kaj dupini.…

više

Ivan Dobra Žirjanin

Kako li je lipo ležat na saližu
i gljedati svoju rasteranu mrižu;
ka’ meštrali litnji vrilo tilo ližu
i ka’ brodi bili na pučini gmižu,…

više

Ivan Dobra Žirjanin

Da ti ga je bilo viti
kako maše u visini
i unda se lešto siti
umirit se, pa ti zini!

Gljeda me je sve infišo
di san spuže ja kupija.
Pa ‘oće li projti lišo…

više

Ivan Dobra Žirjanin

I ka’ ni ni duha
u praznoj konobi,
najde se ta muha
da smeta osobi:

kolo nosa, uha
grinta, tira hobi,
zunzula i zuha;…

više

Ivan Dobra Žirjanin

Lito je prispilo,
črčak je zapiva,
vrime se smirilo,
uzdrijala sliva.

Prigladnile tice
svud šanpiru metu,
napuščaju žice…

više

Ivan Dobra Žirjanin

Nikidan san ja sidija
u dvoru materinon,
niko me ni vidija
da me počasti vinon.

I ovi je dvor sa’ pust,
u Brdu ciko puta,
a bija je tako gust…

više

Ivan Dobra Žirjanin

Mrzlo je u kući kaj na našen dvoru,
a žerave nima u staron špaheru;
nide traga, Bože, sa’ tvojemu stvoru,
da ubere zelja, navisi večeru…

Borovinu više baš niko ne pila;
ne haštri je mati, nit je otac cipa.
Opartila čeljad draga mi i mila,…

više

Ivan Dobra Žirjanin

Konobo moja, konobo stara,
uspomeno, lipoto mi draga,
sa’ si sama, sliko mog oltara,
ne grije me sunce s tvoga praga.

Nestalo je žamora u tebi,
nikog nima ča su s tobon cvali,
al’ ti duša ostala u meni…

više

Ivan Dobra Žirjanin

Pari mi se sve nikako
ka’ nikidan da je bilo,
a godišć je, ej, svakako,
puno, puno proletilo –

u naručaj ka’ me tepli
primi moja mati draga:
rodija se, tad su rekli,…

više

 Ivan Dobra Žirjanin

Trunbetali niki: odni’ će vas more
daleko o’ kraja, poist glad i tuga;
nareš’ će marete priko cile gore
i neće ostati popreta ni luga.

Balala je zvirad, davno, sve kolo nas:
pukla van je šušta i nima vas više!
A sada su, eno, kaj usamljeni klas,…

više