Ivan Dobra Žirjanin

Ivan Dobra Žirjanin

Žirje, moj školju, lip si ka slika,
jošće u meni zazvoni stina
di san sta resti čin san iznika
i ka’ me primi kajno svog sina…

S manu su resle i tvoje smoke
u šaki zemlje uz sure kruge;
masline, loze i šaš kraj Loke;…

više

Ivan Dobra Žirjanin

Dunboko urizan u žile mi, tilo,
osićan sveg tebe i te moje stare,
najlipše si čudo k’o mi se desilo
ka’ je dite kljeklo pri’ tvoje oltare.

I ka’ su ti drugi okrenili škinu,
i ka’ nima nikog ki će ti zvoniti,
i ka’ nima koga da pomakne stinu,…

više

Ivan Dobra Žirjanin 

Posvećujen svojin ćerama

Je, nesta je jedan planet
u daleka zvižđa nika,
a na nebu tri zvizdice
svog san srca ja naslika.

Za planet me nije briga;
nismo skupa ni letili.
Dok zvizdice stoju tamo…

više

Ivan Dobra Žirjanin
Sačuvaj ga u svon oku
da ga vajik lipog vidiš;
i u srcu svon dunboku,
da ga svukud virno slidiš.

Sačuvaj ga ti u krvi,
nek’ ti bude tvoja dika;
nek’ ti bude o’ sveg prvi,
a ne samo blida slika.…

više

Ivan Dobra Žirjanin

Ako ikad u Žirje svratiš
i okriješ njegove lipote,
poželi’ ćeš da se opet vratiš
uživati od školja krasote.

Zato dojdi kad ti mira treba,
ti, putniče, ča te vira resi,
kajati se nećeš sve do greba.
Žirje čeka na staroj adresi!…

više

Ivan Dobra Žirjanin
Da se vratit u vrime mi davno
a mlad biti, zdrav i sritan samo,
ka’ se ipak živilo zabavno!
O, da mi je još jednon bit tamo!

Ali ča san Bogu ja skrivija
ka’ se mučin u tujemu svitu,
di još nisan sriću uhutija,
a blizu san usahlomu cvitu?…

više

Ivan Dobra Žirjanin

Bože moj dragi,
ka’ pojden spati,
pogljed Njen blagi
stane mi sjati.

Došla je tiho
na moja vrata,
jer nije ciklun
u duši tata.…

više

Ivan Dobra Žirjanin

Mati Miši Kovaču
O, užasu, na vike prokljeti,
ča si moga najdražeg jedinca
iz srca mi ti poša oteti,
a bija mi lipši i o’ princa!

Sunce moje, lipotu i sriću
ubili su podibljali ljudi.
Sa’ u meni sve tice nariču.
Di si, Bože, dojdi i presudi!…

više

Ivan Dobra Žirjanin

Kada san te srija u ono proliće,
niti u snu nisan ja moga sanjati
da nan ljubav neće bar jedno stoliće
u srcima našin živit i trajati.

U tomu se srce dalo privariti,
pa već blidu slike našega života;
virova san da ću s tobun ostariti,
al’ je ipak ovo o’ Boga grihota.…

više

 Ivan Dobra Žirjanin
Ja nikoga niman sada
da bi s manu dilija bol
i da s manu, kaj nekada,
iza posla, sidne za stol.

U srcu se tuga svila,
a duša mi puna zdrače:
otišla je moja víla;
sve u meni, evo, plače.…

više