Sven Adam Ewin
O, vi moje prolazne ruže,
Ružice žute, malodobne,
O, prekratko je ovo uže,
Za dimenzije moje grobne.
O, vi moje ružice žute,
Kasno je kasno, a stô želja!
Latice nek vam pogled mute
Zjenice mojih prijatéljā.
Krene li netko da vas stavi
Na humak grobni, poslije svega,
Vi ga odbijte: daj ne davi!
Drzne li se – izbodite ga.
Kad sve prođe (govorim s tugom),
Cvjetajte vedro nekom drugom!