Edo Korjenić
Kad ne znam
kojim oblakom
da dođem do tebe
izgubim sebe i lebdim
kao da sam živa lutka
na bini teatra
pa me svi gledaju
kao netko čudo
i ako ne razumiju
tužnijeg glumca od mene
odlaze kućama
a samo ja znam
koje boje vatre
je tvoja kosa