Igor Divković
Već mrči,
već mrači,
hanume muhabete –
ah, akšam, aman!
Taman je Sani,
taman je Suni,
taman je
i limun Luni.
Latinluk se kiti,
veselo će biti,
svadba do svadbe,
skladba do skladbe.
Niz Vlašić pušika,
niz Lašvu puše,
svati pjevuše
iz dna duše.
Vedrana je vedrija
od neba vedra,
vedra su i njena
jedra njedra.
Prsluk im puca,
(Travniku se štuca),
već i ponoćna
ura kuca.
Vedra je Vedrana,
svemir joj šumi,
daleko zviježđe
čami i čumi.
Sve više mrči,
sve više mrači,
ide u krevet
pa se svlači.