Dubravka Borić
Provjo mi otac,
njemu njegovi,
a njima, opet,
njihovi stori:
„Koga je Buog ti kaštigat,
u petrodu ga je moro poslat“
…Petroda?
Na kraju vale!…
Ava prigazit pri
valice tri
za u nju ulist.
„Osan je uri,
devieto kuri.
Desieto, kal te voja!
…Molo, odnićeš ovo ocu
u petrodu!
(Mater zatvoro gamelu,
stavije kruh u bisogu
i u butiliju ulije bevondu.)
…Da se nisi frmovala,
ili trkala,
po mu mariendu isprolivala!“
Dokle je na to govorila,
iz komore me driveno skrinja namomila,
po san iž njie kus ćukulote ( iz Afrike )
odlomila.
…Koluona za koluonon,
u hodu mi izmiče.
Kraj kapelice stanen.
Na stini non ništor piše.
Gvozdeno vrota,
gvozdeni križić,
a sa srcen na prsima,
iza cakla, moli kipić.
…Gledon u njega,
u munitu…
u cviće…
Grien krok naprid,
ma ne više.
…Nojboje bi mi bilo
sad
zagalopirat.
I, ča pri, gruobje zamitit,
bez stat!
Ma, čujen; „Ne trkat!
Iz gamele će se …“
…Po neka se prolije!
(…Jer,…glej… nie… topr…če…, do neba!
Iz njih ti,… uvik… ništor
izle…tije, zviiiižje…,
zaviiiiije: uuu…u…uu…u.u.u..
-da ti se… koža jieži! )
Je me čuješ, Ti, Isukrste?
Moraćeš mi nie ‘kolo toprčih
brenzat!
Da kakoguod mogu pasat.
…Jer, ko mi duojdedu ni,
u bilin lancuniman,
ča za njiman vijedu,
a , ruke širidu,
i plašidu,
…po me ćapodu,
kolo mene zabalodu…
čo onda???
Hoš da i meni tako,
ko i tebi ,
srce vonka izleti!?
(Vej san sva mokra
od strke i stroha. )
Je me čuješ, Ti,
ča mirno stojiš
iza cakla???
Isukrst, muči…
a jo… u trk!
Zaburdižala,
i mariendu- isprolivala.
(… Ništa me otac pito ni.
Dosta je bilo
da je u gamelu poviri! )
Sad znon
da je jemo prov
kad je govori:
„Koga je Buog ti kaštigat,
u petrodu ga je
moro poslat!“
(…Ma, somo, ne znon
je Isukrst mučo,
zato če me jutros
namomila skrinja,
i ča san
bokunčić ćikulote
iz Afrike izila?* )
18.II.2005.
Manje poznate riječi:
provjat- pričati
kaštigat- kazniti
petroda- kamenolom, kava
vala- uvala
ulist- unići, ući
ura- sat ( vrijeme )
kurit- brzo ići
molo- mala
gamela- posuda od aluminija sa držačem
butilija- staklena flaša
bevonda- razvodnjeno vino
f(e)rmovat se- zaustavljati se
marienda- topli obrok (jeo se oko 10 sati )
koluone- kameni stupići ručne izrade, na rubu puta,
kao vrsta zaštitne ogradeprema moru do kamenoloma
kapelica- (zavjetna ) crkvica
stina- kamen
gvozdeno- metalna
– staklo
munita- sitni novac
grien- idem
krok- korak
ča, čo, če- što
pri- prije
zamitit- podaleko poći od nečega, od koga
toprči- čempresi
ništor- nešto
kolo- okolo
brenzat- zaustaviti
pasat- proći
lancuni- plahte
čo- što
ćapat- uhvatiti
zabalat- zaplesati
hoš- hoćeš li
vej- već
san- sam
zaburdižat- otploviti barkom na jedra- ovdje:odtrčati
jemat prov- imati pravo
mučat- šutjeti
*Nakon povratka iz Etiopije, 1955.god.,gdje je bio na montaži obeliska u Adis-Abebi, otac je donio i nekoliko velikih ukusnih čokolada.
Je, je, šjor Ivo. Pravo Van je i mater i baba govorila. Najtežji posal bi je u kamenolomu.
Sve se tada ručno radilo, ali isto- s pismon.
A danas, kad je mašinerija, i kad se sedmerostruko više kamen iskoristio, ljudi su ostali bez posla. I
ko zna hoće li in ga i sv. Jere uspit vratit, ili ćedu i dalje veli meštri od kamena stat doma.
A, šćeta, velika… Naš Brač se diči kamenon i po cilen svitu su poznate građevine od njega sagradjene: Bila kuća, Madjarski parlament,
Dioklecjanova palača, Salona….
Pozdrav, šjor Ivo.
Draga Dubravka,
ova mi je “pisma” i moja mama ili nona mi je iste rići govorila.
Pozdrav iz Berlina