Kako je nekad bilo …
Željko Mužević
– Spavaj, spavaj ženo, da žene po selu ne kažu: “Uh, kako je to kod čika Joze!”
(Kucanje na vratima)
– Da?
– Dobra večer.
– Dobra večer, dobra večer.
– Čuo sam da će kod vas biti čijalo?
– Da, ako baba nešto pripremi.
– A kako si ti, čika Jozo?
– Pa, eto. Čitam najviše novine u ove zimske dane.
– A kako ste vi teta Maro?
– Dobro, dobro sinko.
– Hoćemo li i mi momci moći doći?
– Možete, možete djeco.
– Snaša Jelo, zove te snaš Tera da izajdeš malko van.
– A kuda ćeš ti šnjome?
– Pa, pa malko prid djevojke da ju izvedem.
– Ajd onda idite.
– E, moja babo. Odnio vrag i ušur i meljavu od ove naše ‘ćeri. Nju momci grle u kući. Što će onda sve biti u mraku?
– Ajde stari, baš si lud. I ti si tako radio dok si bio mlad. Odo svukuda.
– Nisam te smio ni pogledat pred ćaćom, a kamoli zagrlit.
– Što, nisi?
– Njekad, i to u mraku, kud se ne vidi.
(Čuje se pjesma)
Ajte cure da čijemo perje
Ajte cure, da čijemo perje
Pravit ćemo veliko veselje
Pravit ćemo veliko veselje…
– Ajde babo, sad će one doć, a ti se muvaš.
– Evo, evo. Pa, furt žurim.
(Djevojke pričaju između sebe i zauzimaju mjesta)
– Oće li doći i momaka?
– Oće, oće. Doći će.
– Nećemo valjda biti same.
– Nećete. Već je jedan bio.
– Jel’? Ni vraga da je pričo nješt o nama?
– Ni, ni. A ko zna štoj bilo šnjim i s tobom?
– Mort i je: ko zna?
– Ajmo cure , dost’ divana. Počijajmo malo perja, pa da zapjevamo.
– Joj! Baš je fino vo perje.
– Bako ima njeko i veliko.
– O, pa može biti njeko i veliko.
(Pjesma)
Sinoć kad je pao mrak
Sjela cura na sokak
A dragi je pored nje
Pa još veli: čuj mene.
Čuj me draga, čuj me ti
Što na mome srcu spiš
Il je tuga, il je jad
Il je kakav momak mlad.
Nit je tuga, nit je jad
Već je jedan momak mlad.
A taj momak, to si ti
Što na mome srcu spiš.
– Lipo, lipo smo vo otpivale.
– Krasno! Nema šta.
– Ej, evo meni njeko dolazi.
– Pa to je naša baba Franjka.
– Dobro Faljen Isus, dobra večer svima.
– Dobra večer, baba Franjka!
– Joj! Baš lipo što si došla. Sjedni, sjedni baba Franjka.
– Fala. A ja čula da je vud čijalo pa došla prihvatiti noć.
– Njeka, njeka baba Franjka. Baš nam je drago što si došla.
– Ajte cure, pjevajte. Šta ste stale
Dođi diko, čijat ćemo perje
Dođi diko, čijat ćemo perje!
Pravit ćemo veliko veselje
Pravit ćemo veliko veselje.
Dođi diko večeras po mliko
Dođi diko, večeras po mliko.
Daće baka sira i kajmaka
Daće baka sira i kajmaka.
Dođi diko u sobicu malu
Dođi diko u sobicu malu
Pa me ljubi ko gospodin frajlu
Pa me ljubi ko gospodin frajlu.
***********************************
Evo mene i do mene moga…
– Evo njija, stižu!
Evo mene i do mene moga
Curo mala otvori nam vrata
– Dobra večer cure.
– Dobra večer.
– Čijate perje?
– Čijamo, čijamo.
– A mi čuli da ste tud i došli.
– Mi baš mislimo: oćel doći?
– Mi smo i došli tud samo radi vas.
– Jes! A šta nam mislite radit?
– Njišt grozno. Samo vas mislimo ljubit.
– E, to ćemo još vidit.
– Vraga ćeš ti poljubit!
– U, i prije vraga njeg tebe.
Pjesma prekida raspravu
(žene)
Vodi diko još jednog bećara
Vodi diko još jednog bećara
Pa će moja druga imat para
Pa će moja druga imat para.
(muški)
Sviđa mi se ta marama tvoja
Sviđa mi se ta marama tvoja
Samo reci da ćeš biti moja
Samo reci da ćeš biti moja.
(žene)
Mene mama njeguje i kara
Mene mama njeguje i kara
Ona mene ne da za bećara
Ona mene ne da za bećara.
(muški)
Evo mene i drugara moga
Evo mene i drugara moga
Ajde curo poljubi jednoga
Ajde curo poljubi jednoga.
Bravo Željo, potsjeti me na daleku prošlost i na
lijepi slavonski običaj kada se u društvu i veselju
odrađivao ponekad i vrlo težak i mukotrpan posao.
Bio sam svjedok dva, tri čijala jer sam vrlo mlad
otišao u grad. Ali to je nešto što se ne zaboravlja.
Još mi u ušima zvoni ta divna djevojačka pjesma,
ali i onih starijih, jer naši seljaci znaju “pivat”.