Sven Adam Ewin
O, nado ljudska, s ovu stranu,
Životu jamac ti si bila,
Sad sebe vidiš prokockanu,
I rado bi se nekud skrila.
Pa budeš biser na dnu mora,
No izrone te kao školjku.
Ni ruža nije neka fora,
Jer već te beru u pupoljku.
Ja znam da tebi lako nije,
Ne znaš gdje bi se skrila više.
O, nado ljudska, lako ti je,
Postaneš tihi romon kiše.
Zar nije lijepo da se skriva,
U mrtvoj kiši, nada živa.