Vanja Škrobica
“Puče moj, ča učini tebi
joli u čem ožalostih tebe?
Odgovori meni!”
Veli Petak, puk izlazi iz crikve
procesija u ladnoj noći
na čelu je bratin s križen
pa za njin muški
svi odreda
u veštitiman i kravatan
poza nji’ pop i kantači
žene i dica
izlustrani kandeliri
bacadu slabo svitlo
bandire svetaca i patrona
lagano se zibjedu na vitru
“Puče moj, ja izvedoh tebe iz Egipta potopivši Faraona u more Crveno,
a ti mene predade glavarima svećeničkim…”
procesija pasaje priko starega grobja u šimatoriju
ne budidu se naši mrtvi
ni na pivanje jakih tenora
skrušeni virnici molidu
za svoje žive i mrtve
pa kad im se joči napunidu suz
bacidu pogled prema križu
i išću utjehu
“Puče moj, ja pred tobom otvorin more,
a ti otvori kopjen rebra moja…”
na Veli Petak svi se ispodivamo
i judima praštamo
i proštenje od Njega očekujemo
i svašta obećajemo
ma već za dan-dva,
odma po Uskrsu
bit ćemo isti grišni judi
“… ja uzvisi’ tebe velikon moći,
a ti mene obisi na drvo križa.
Puče moj…”
Manje poznate riječi:
bratin – član bratovštine
veštit- odijelo
poza – iza
izlustrani – očišćeni
kandeliri – svijrćnjaci
bandire – zastave
zibati- njihati
pasavati – prolaziti
šimatorija – okoliš crkve
joči – oči