Vanja Škrobica
prin vengo se širon otvoridu škure
triba razmaknit koltrine
pustit sanjivu misečinu u kamaru
ništa ne smi ometat pismu i klapu
va’ja usporit disanje
umirit vitar s mora
dok se glas tenora svije uz trs loze
mišadu se tvrdi baritoni
s mirison rascvale lavande
uz balaturu se penje jubavna serenada
igra se s bjankarijom na tiramoli
jerbo je
klapska pisma koral jubavni
rojen u škuribandi
on triba
teplu ženu
crne, njezine joči sanjive
noge bose
i raspušćene vlase
sviće nad moren
i maestral je klapi grla o’ladija
u tišini se doma klapa zaputila
uspavali su i ostavili
pismu svoju
na dojkan divojkinin