Adolf Polegubić
dodirujem kamenje
koje je u suhozid ugrađivao
moj djed
a djeda nisam upamtio
i nemam njegovu sliku
kažu – bio je vrijedan
i radovao se životu
ostalo je kamenje
koje se vremenom
pomaklo sa suhozida
dok podižem kamenje
kao da dodirujem djedove ruke
hrapave od žuljeva
i lice njegovo
izborano od znoja i sunca
i tako se djed i ja
dodirujemo u kamenu
u baštini
u korijenu
koji nas od iskona veže