Nada Vučičić
Kad mi pjesma u goste svrati
zagrlim je radosno uz: dobro mi došla
skuham nam kavu i kolač stavim
rastvorim na grudima haljinu
zabacim kosu da mi ne smeta
otvorim vrata umu i srcu
i križ brzo napravim desnom rukom
da budem univerzumu otvorena
i slušam što mi priča
Na rastanku neku ispratim bez novog poziva
neku pristojno pozdravim uz napomenu
svrati ponekad nemoj da ne svratiš
a neku
a neku
o bože moj
zgrabim rukama nježno
ne… ne ljubim je već je progutam
ona me ona budi noću
ona mene grli…ona mene cjeliva