Marko Jareb
Moj ‘tac je dila taklje za vinograd,
o’ smrikovine debele ka’ jači pulci,
moj ‘tac je ima’ konja
komu je da’ ime Liso,
moj ‘tac je ima’ kar,
s kojin je iša’ u tršje.
Jer su ga ostavili na zemlji,
da je radi i živi od nje.
Cilu je iskrčija i očistija od korenjo
i loze posadija na njoj,
moja mati je odila š njin u tršje
i radila zemlju ka’ i ‘tac.
Ka’ bi hi uvatija šijun u tršju ložili bi oganj u bunji.