Sven Adam Ewin
Restoran. Noć je… I mi u kutu tamnom.
Na rubu opskurnog grada. Kakva rupa!
Hajde, draga, kucni se zadnji put sa mnom.
Otrov bolnog rastanka ispijmo skupa.
.
Već vrlo dugo, u ovom našem getu,
Nema izlaza. I loše stoje stvari.
Ti gasiš svoju posljednju cigaretu,
Ko simbol kraja, u punoj pepeljari.
A onda plačeš. Tvoje se grudi tresu.
Stišćem ti ruku: – Sve je uzalud, draga!
Prihvati stvari onakve kakve jesu. –
Odlazim… Čvrsto prelazim preko praga.
Sjedam u kola. Kiša… Brisači brišu.
Kamo ću bez nje?… U ovu noć?… U kišu.
fofo: Sonja Breljak