piše: Jadran Šantić Šangarelo
Da bi čovik jednom vratija se doma
on mora nekad i nekamo poći
a di ga puti životni odvedu
tamo kad stigne on se mora snaći.
U novome kraju sve te stiska
i u svemu tome triba počet živit
a dok vrime biži nov se život stvara
starome se kraju moš kroz snove divit.
I dok vrime curi ka pjesak u satu
godine tvoje u nepovrat biže
i dok ti dica stasaju i rastu
ti si ulovljen ka u ribarske mriže.
Dugo si štedija ti za stare dane
i dok si domaju u snovima snija
duša ti je tila doma se vratit
dok nisi o domaji sve zaboravija.
Povratak ka svitlo na dnu tunela
obasja radosno umornu ti dušu
konačno se vraćaš starome kraju
diviti se moru dok vitrovi pušu.
Dobro se je vratit na vrime doma
i guštat u onome šta si stvara
uživat u lipoti pogleda i mora
a za to kupit niko nema para.
I zato čuvaj ljubav prema domu
a zahvalan budi i stranome svitu
jer tamo si steka šolde da bi gušta
i starost proživi ka najlipšu đitu.
I kada se kraj ukaže prid tobon
odvrti slike životnoga filma
ponosom vikni prema nebesima
pa di ovo judi na svitu ima!
Gradac 03.08 2012