ŽANJEMO LI POSIJANO - Hrvatski Glas Berlin

ŽANJEMO LI POSIJANO

piše: Marko Jareb

Jedan profesor, sada pokojni, bi otprilike dva do tri tjedna prije kraja nastave ovako zborio: „Sada ćemo požnjeti ono što smo posijali. Ako te ja ne budem pitao i ako se ti sam ne budeš javio, imat ćeš ( na primjer ) vrlo dobar za zaključnu ocjenu.“ Većina bi se kriomice podsmjehivala na tu njegovu izjavu. Nitko se nije smio smijati izravno mu u lice.

Taj profesor je predavao zemljopis. Na ploči smo morali znati crtati kontinente i onda kad bi nacrtali, profesor bi nešto pitao o tom kontinentu te ako učenik ne bi znao, on bi rekao, pa tu ti sve piše.

Sve što bi govorio to bi pisao na ploču, mi bismo to prepisivali u bilježnicu i iz toga učili. Ispisao bi cijelu ploču. Svaki je učenik imao vremena sve prepisati u bilježnicu. Kad bi pitao i ako ne bismo nešto rekli što smo zapisali u bilježnicu on bi samo govorio, još, još, još.

Jednom je jedan učenik dok je on pisao po ploči rekao, profesore ništa se ne vidi što piše na ploči, a on mu je odgovorio, ove krede danas ništa ne valjaju, jer on nije osjetio kako mu je kreda došla do kraja, pa je više po ploči pisao prstom negoli kredom.

Kada je jednom iznenada pitao dvojicu učenika koji se nisu baš najbolje spremili za tada, a prethodno su imali dobre ocjene kod njega, rekao im je, prvome koji je nešto više znao od drugoga, ti si pao s konja na magarca, a drugome, ti nisi s konja pao na magarca nego na rep od magarca.

Je li mi danas u cijelome svijetu žanjemo ono što smo posijali, kako bi rekao profesor na početku teksta?

Koliko će to trajati?

Ima li tome kraja?

Related Post

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.