Adolf Polegubić

Adolf Polegubić
pohranio sam
dovoljno mora
i sunca
za još jednu godinu

i dovoljno zraka
za dugo disanje

tako je počela…

više

Adolf Polegubić
poput zrele trešnje
otvaraš se suncu

između kamena
i mora
duša ti sniva

rumena narančo
ženo iz moga grada…

više

Adolf Polegubić
odnosi naše snove
u daleki kraj

ono malo srca
u torbi
i ono malo nade
u zavežljaju

a vlak odlazi…

više

Adolf Polegubić
danas je
kiša ušetala u moj dom
i vlažnim je cipelama
ostavila tragove

u kapima je vidim
u kosi i na prozoru

čujem…

više

Adolf Polegubić …Iz nove zbirke pjesama „Vršak osmijeha“

jutrom
probudi me žubor Liederbacha
i zvona u tuđini

Uskrs  je

tišina prostire se krajolikom

uskrsnuo si, Gospodine…

više

Adolf Polegubić
moj Bog
nije vojskovođa silni
na oblaku
niti traži
da se krv lije
u njegovo ime

moj Bog
nije dalek…

više

Adolf Polegubić
u kraju mom
sad je sve u cvatu
a poljem se
miris cvijeća pruža

nije ništa
više kao prije
u tom kraju
ostala mi duša…

više

Adolf Polegubić
dočekao sam još
jednu godinu

u tišini kao i one ranije

ništa nije tako snažno
kao riječ koja pogađa

kao morski val
što udara od stijene…

više

Adolf Polegubić
Ne traži mene sad u ovom grobu,
jer nisam više od krvi i mesa.
Moj duh se snažno vinuo visoko,
uvis daleko do Božjih nebesa.

A ti što ovdje sada stojiš nijemo,
prebiruć mišlju što ti život piše,
podigni pogled i vidjet ćeš mene
u odsjaju sunca i kapima kiše.…

više

Adolf Polegubić
u kraju tvom dozrele su dunje
i krajolik miriše

samo jedna
ostarjela vrata
ne otvara nitko više

tek ponekad
ovim krajem prođe…

više