Žaklina Kutija
Jutri se jutro
na Bilom Brigu
u krletkama
puk sanja
plavu ravnicu
otok i barku
sunčano polje
vinograda
Ustat će oni
poći na Rivu
na ćakulu
slobodnoga dana
i sitit se s tugon
što kućica mala
kameni dom
babina kutka
tog dana je
pusta i sama
I tužni oni
samo su negdi
što u ovo jutro
gledaju Rivu
i sjetili se
Nje sad više nema
da ih pozove
u kužinu toplu
na miris
kruva i mlika
Svitli se Riva
Bili Brig bili
i ona je tu
ka’ sprva
mirišu frite
uštipci slatki
mačka kraj špakera
drijema
Oni su sada
građani grada
što raste
i širi se trkom
drhtave ruke
prosiplju mliko
na starom stolu
Je svića
Tri Kralja su
rano,
govori baba,
Potvrda Krista
Ota tri kralja
staza su Naša odavna
Dođi rano,
napij se mlika
ka’ i On
u Davno Jutro
Kad majka je čedo
dojila svoje
pred Poklon
u Proročko jutro.