Jadranka Ivanovic-Bolog
Kada bih radila na plantaži čaja
tek tada bih mislila na tebe cijeli dan,
taj miris čaja i tvoj miris opojan
jedina hrana bi moja bila.
Sav smisao sitne jutanje kiše
iznad polja, u njima i nad nama
i prohladnog buđenja sa pticama
bio bi- mi i one u našim gnijezdima.
Kada bismo ti i ja bili berači čaja
u nekom selu sa jednom ulicom,
tad znao bi mi reći svojim pogledom
sve želje siromašnih građana svijeta.
Al mi nismo berači čaja
i ljubav nije naša jedina želja,
u velikom gradu sretnemo se ponekad,
tvoj pogled je otupio …
ah, zašto nismo berači čaja …
Vrlo lipa pisma.