Ivan Dobra-Žirjanin
Zvone zvuci tamburice,
a glas zvonki odjekuje.
Zorun lete prepelice,
vranca topot već se čuje.
Okad mene tamo nije,
nima pivca da me budi,
kao nekad vino pije …
A kad zora sva zarudi,
bunjevačka pisma sleti
od komina, priko plota.
Granom jablan nebu leti
do oltara, Božjeg srca.
A unda se lako smota
na ravnici svakog Sremca.
A ruka im pleter mota!
Da, ROKO Dobra je najbolji.
Nije baš lako sa sonetima.
Na moju sriću, ja san ima’ najboljeg učitelja za
sonete, rođaka Roka Dobru.
Čini mi se kao da Vi napišete svaki sonet u jednom dahu. Ja još učim i vjerujem da ću imati posla na sonetima. Vi ste mi vrlo dobra inspiracija.