Ivica Smolec
Bok, stari, pa jesi ti živ, nisam te videl sto let!
Otkad smo zadnji put kartali belu, čujem, prešel si svet.
Fali ti puno zurke od napred al očale su ti za pet.
Ko bog si zgodnog komada oženil pa ga imaš kam det.
Nemoj zamerit kaj imam kravatu, prokleta zver me davi.
Išel sam na sprovod starom pajdašu koji je dobil po glavi.
Odi, idemo ispiti jednu za dušu mom starom frendu,
kum sam firmani njegovom sinu a skup smo i svirali u bendu.
Ak još možeš lupiti akord i ak buš bil tu još koji dan
pridruži nam se, zameni Njofru, to bu bilo ko san.
Mi drmamo rock od kad si otišel, karijeru već imamo dugu,
a kad neko od nas rikne, u ovom bircu utapamo tugu.
Na Zrinjevac je došlo još jedno proljeće al i naša jesen je lepa.
Iza svake bele narcise i smeđi list platane se šlepa.
Odi, idemo ispiti jednu za dušu mom starom frendu,
kum sam firmani njegovom sinu a skup smo i svirali u bendu.
2007.
Prozračna, neposredno-prijatejski i razigrano-ritmički intonirana pjesan! Naime, još Nazor je ustvrdio da se dijalektalnom poezijom mogu izreći i one neke finese, koje je nemoguće postići standardom. A da je uistinu to tako, dokazuju i ovi tvoji zagrebačko-kajkavski stihovi, dragi kolega mi i prijtelju Ivice.
Ne sjećam se kada sam zadnji puta pročitala nešto ovako simpatično. Uljepšali ste mi dan, poštovani gospodine i hvala vam na tome!
Inače, Vaše stihove rado i s užitkom čitam.