PIROVA POBJEDA

IZ NAŠE ARHIVE …objavljeno 5. siječanj 2011.

piše: Marijo Glavaš

Prvo smo …tako se to u nas radi …svi otišli kod Mate kući. Mislin …nismo svi  išli, nego nas stopedes’t s njegove strane, takav je običaj, da se prvo okupimo kod mladoženje kući.
Za njenu stranu ne mogu govorit, ali mislin da su se i kod njenih držali običaja.
Običaj je običaj, znate. Tako ovo što sad pričan, to je vezano uz nas kod Matine kuće.
Mogu ja započet?
E …znači …bilo je stot’nu auta, zakrčilo cestu sve doli do Mujića zida, a isprid kuće od auta i svita nije se moglo proć, a da ne slomiš nekomen retrovizor ili privrneš čašu iz ruke.
A sve naši, svak svakoga zna, pa stani tu, popij-popričaj, stani tamo s rodijakom, popričaj, popij s njim, ma milina.
Kako san ja bija kum, a ja i Mate smo od dva brata dica, prvi rod, tako san ja bija kod Mate još od večeri prije, jilo se pečeno, pilo domaće vino, a ove godine je Mati grožđe rodilo uf, slador dvadeset, vino ko med, ma tako smo mi sve u svemu jutro dočekali gangajuć, pivajuć, a ića i pića nikako da pofali.
Kad su se svatovi skupili, krenilo jopet sve iz početka – gange s kumon Ikon, šije sa Stipanom, pa po jeger s rođon iz Ljubuškog, pa rakiju s rođon iz Minkena, pa jednu s braton mu, pa s materon, pa s ćaćon- do podne smo svi zagrljeni oko harmon’kaša pivali Juru i Bobana kad je prvi moj rođo iz Vrgorca izvadija sto evra i prilipija ji cigi na čelo.
Na to, oči svima ispale, kad je rođo iz Minkena rukon zagrabija u džepe, pa izvuka snop onih crvenih od pecsto, pljune na jednu i zalipi je priko one rođine od sto, a drugu zatakne u harmon’ku.
Kako je cigo tada počeja svirat, to niko nikad čuja nije!
A Mate je bija ko slika, u odijelu, kravata, cipale sjajne ki da ji je svinjskon mašću maza, divota, kosa mu lipo u vis dignuta ko da i ona pozdravlja sa ‘ spremni ‘ kad je cigo viknija ‘za dom’, ma lipšeg mladoženje u životu vidija nisan, a bija san na pireva da in se broj ne zna, a di će se i znat kad nas rodbine ima iljadu po cilon svitu i u ‘Hrvackoj.
Negdi oko četri Matin ćaća, stric Mijo, reka je da uzmemo boce i ako će još ko šta ist pa iđemo po mladu.
Da si vidija kolone kad smo se poredali po cesti, auto iza auta, ja, Stipan, Jure, Ive, Gaće, Joke, Mićo, Zvone, Bili, Rođo, Pajdo, Kikaš, Pere, Vice, Vlade, Maše, Joze, Dika …sve jedan iza drugoga, ka ono kad smo išli na Knin, samo sad nije bilo Andre, on se ubija lani, ima je oni petespe, svi smo bili u koloni i naoružanje još i bolje nego onda devespete, pa kad smo stali na sirenu i svak kroz prozor ko pištolj ko kalaša, pa upri, ožeži, nema toga ko nan se nije maka s ceste.
Da si vidija šta žene bižu u kuću, jedna se baba splela o suknju i pala ko daska, ma milina koje je to veselje bilo.
Kad smo došli prid njenu kuću, od mlade, tamo su u dvoru bili njeni svatovi i njiov harmon’kaš, ali taj nije bija ni sjena našeg cige, a kad mu je rođo prilipeta još pet stoja na obraz, ej da si vidija šta smo onda zaorili ‘ izađi mala ‘ da su se svi njeni krstili i čudili ko da nas je došlo iljadu, a ne stopedeset.
Onda san ja, tako se to u nas radi, doša kod njenog brata da se dogovorimo za kliko ćemo kupit mladu.
To je najboji dio svakog pira, dogovoriš se utiho, naprimjer, da ćeš kupit mladu za pecsto ili iljadu evra i onda krene šov.
Ćaća o mlade ili brat počnu vikat na nas da šta smo mi tu došli, šta radimo prid njiovom kućon, da smo falili i da iđemo ća otalen ili će nan zvat policiju. Onda mi zapivamo, popijemo i ja ko kum krenem u pregovore, da mi smo došli po mladu, da je naš Mate izabra jednu lipu baš iz ove kuće i da nam je izvedu. Ali oni ni čut, nego jopet da smo falili i da tu nema nikakve mlade.
E to je ono kad ja krenem s parama i vičen evo sto evra nudimo za nju, a oni viču ‘može’ , za to ćemo van dat dvi kante jupola, pa svi u smij. Onda ja ponudin trista evra, a oni kažu ‘može’, eno mlade, pa izvedu neku babu bez zuba i pitaju jel to ova, a neki od naših poleti da je, da je to ta, pa uzme babu u ruke i odnese je. Da vidiš ti komedije.
Onda san ja opet na redu, pa ponudin pecsto evra, a oni izvedu neku malu šta još u gaće sere, a naman se srca raztope, pa udri rakiju pa muzika pa joooj sriće, ajme da van je to doživit bilo.
Na kraju ja, kako smo se i dogovorili ja i njen brat, ponudin iljadu evra i tada su oni tribali reć ‘može’ i izvest pravu, izvest malu Anđu, ali zamisli ti čudesa, zamisli ti skandala, kaže njen ćaća ‘ ne mere ‘.
Meni se prvo učinilo da san krivo čuja, ali kad san pogleda Matu i rodbinu kako su ušutili i problidili, svatija san da je situacija ozbiljna, a zamisli tek sramote, ja u džepu i da san tija više nudit, nisan ima nega kliko smo se dogovorili, iljadu evra.
Onda ja još jednom reka da evo iljadu, jer možda oni nisu čuli dobro, ali Anđin ćaća jopet ‘ ne mere ‘.
I sad Vi meni rec’te, sad vi meni kaž’te da i Vi, časni sude, ne bi zagrabili rukon u oni drugi džep, pa geveron sasuli pet metaka onon pizdunu u prsi, jebo ga ja, a još kad mu je sin skočija i osova nan mater, a mome kumašinu Iki mater umrla kad je ima tri godine, pa recite i Vi, časni sude, da mu ne bi i Vi sabili rafal u ćivericu ćelavu, i njemu i onom šta ga je iša branit, časni sude, tako se to u nas radi, jer da nisu Mićo, Rođo, Pere, Maše i Dika potegli pištolje i zapucali, ko zna, možda bi njeni ubili nas, a ako neće svoj svoga, a ko će me branit?