Iz naše arhive/ objavljeno 25.06.2016.
Roko Dobra
Doći će doba, pjesniče svih buna,
kada ćeš, velik, nadvisit i ptice
i kad će sunce tvoje obasjat lice,
dok će gramžljive s bisagama kuna
raznijeti oluj k’o što šaš raznese,
sasušen, eno, niz nemirnu rijeku;
čak im ni prah, u nekom tamo vijeku,
pisnuti neće ispod snažne prese!
Upravo tako, mada svi ne haju,
da nas Stvoritelj i gleda, i mjeri;
a o čem sve znaš, predan svojoj vjeri,
pa otud glas ti na one što laju
o krivdi onih što su sebe dali
za Lijepu našu da je ne bi krali!
(Zadar, 19. 04. 2011.)
Roko, ja sam ovaj tvoj upečatljivi sonet o današnjoj, suvremenoj, Lijepoj našoj (to jest, sada Slijepoj našoj) dopunio, naravno, sasvim neformalno, samo u komentaru, još jednim. Tako da je, eto, nastao neformalni sonetni diptih iz pera dva autora. 🙂 Nadam se da se ne ljutiš. SONET SMIRENJA Dan taj kad dođe, prijatelju Roko, lice što sjaji poštenjem i tugom (čudna kometa) nebeskom će prugom u zvijezde ići, visoko, visoko… Odozgo pratit’ i stihove sricat’ o bagri prokletoj, punoj laži, zlobe. Farizeje te kad bisage zdrobe, gladni će narod s olakšanjem klicat’. Oluja silna kad konačno ode i prah neljudi svrši… Read more »