JEDNOM BOGATAŠU …

piše: Dražen Radman

Mariš tek za moć i zlato,
misliš da se brineš za se…
Pod stopalom ti živo blato –
korijen zli u tebi raste…

Mariš tek za moć i zlato,
lažno blago kupiš na se…
Al’ znaj da je vrijeme kratko –
da svak’ će dati račun za se!

Znaš, da baš bi bilo dobro
kad u tebi zbilo bi se
da se preneš bar u suton –
prije neg’ pod zemlju stigneš…

I baš bi dobro bilo to
da prepoznaš s Neba znake,
prije neg’  jak udari grom –
pa zbog svoje umreš farse!

S obiješću i s pelinom –
ostaješ sam i bez snage…
Opilo te skupo vino –
što sij’o si, gle, sad žanješ…

Što će ti sad moć i zlato,
sve što kupio si za se –
kad je vrijeme tvoje kratko?
Kad pred Suca jednom staneš…

Trgni se i pođi zorom –
Još Sučeve griju zrake…
U samoći plači gorko…
Možda za te ima nade…