Iz knjige “Divani iz Sonte”
tekst i foto: Ruža Silađev
Božić
Prvi dan Božića. Jutro. Ne žuri se niko od stariji rano dignit. Samo toliko da dica stignu na malu misu. Veliki će na veliku.
Od sinoć je sve sprimito s astala. Na krušnomu tarku stoji zdila lučenja. Svi na Božić moru zajedno fruštukovat. Mada smo se malo na slame noćas nažuljali, pa nam se spava.
Sad drugo dite uzima čašu sa svićicama, okreće se oko sebe i nazdravlja:
– Čestiti vam bijo Božić i Isusovo porođenje!
– Živ i zdrav bijo! – odgovoru ostali ukućani. Sviće se uvik sa vinom iz usti utrnu. Svića u žitu je zapalita dogod se jide.
Prid crkvom more svita. Svako svojega roda, jel dobroga traži da mu čestita Božić. Svi su veseli. Ritko se vidu suze na licu. Samo kod oni koji su skoro izgubili svoje najmilije. Posli misa ručak. Supa, pečenje. Prija drugoga rata su se na Božić i na Uskrs, puno pekli jaganjci. Posli su bile ovce skoro utamanite.
Za vrime cili Božića, prid jilo se minju dica koja se okreću sa svićicama i čestitu blagdane. Samo je čestitka drugača. Na Svetoga Stipana će bit: čestiti vam Božić i Sveti Stipan. Na Ivana, Božić i Sveti Ivan. Uveče se ide čestitat u kuće di su Stipani i Ivani. Ditinjstvo panti srićna lica uja, čika, starova i dida, ka’ jim se čestitalo na Božić imendan. U Sonte je Stipana i Ivana priviše. Čak i isto prizime imu, pa jim se onda mora nadit čiji su. Stipa Pitlićov, Stipa Bokorov, Stipa Mežin, Stipa Melin i još puno nji. Iva Prokin, Iva Gogin, Iva Colin…
Priko Božićni dana, pa sve do Tri Kralja mladež se jako družila. Ako bude sniga, prezali ljudi konje u velike drvene sone. Kočijaši navuku paklije i po selu pokupu pune sone momaka i divojaka. Popne se i “banda”. Sviru i pivu kroz prvi, drugi, treći i četvrti sokak, kroz Dudice, sve do Mandinovaca i Banja, pa okolo, nuz Amsta, staro groblje, sve kroz Tri Sekire do Antuna. P’onda do crkve i Rokovca, kroz Valpovo sve do Srca! Išlo je puno sona. Zvonca na konjma zvonu, armunike i begeši širom. Živilo se za časak radosti, ka’ taj dojde da se što bolje izasnira.
Na Božić, svake večeri su išli sokakom Cigani svirat u kuće di ima Stipa, jel Iva. Nagrada je bila čaša vina i koji dinar.
Momci i divojke su se za vrime Božićni večeri išli valjat po slame. Buretat. Skupu se u kaku veliku sobu di ima slame. Očevi i matere odu odoma. Ostavu kaku staru baka-tetu što drimlje na banku, da eto ima ko od stariji doma i da vodi računa o mladeži. Mladež je tenta da skine kapicu, a ona odgovori:
– Kaka je ovca kad nemože nosit svojega runa?!
Momci koji su puščani u sobu, čim unidu, skobaču divojku, srušu je i povalju se odvaj kraj sobe, do naj kraj. Bude i po deset petnajst parova što se buretu. Vesela vriska i cika odjekiva po sobe. No nije se smilo dirat divojku vamo-namo. Ako se zadesi taki valjač, više se ni bureto godina…Ka’ se cure malo zadigne pregač i suknja do kolina, nastane smijanje i cirikanje!
Mladinci
Posli prvoga dana Božića dolazi sv. Stipan, pa sv.Ivan i… Osvanu Mladinci. Rano ujtru nas mater sve izbuni. Lati mali prutić i polako do našega kreveta. Otkrije dunju i malo ko forme nas šiba prutićom po turu.
– Živ i zdrav bijo, živ i zdrav bijo! Ajte, dice, triba slamu iznašat! Da ne budemo zadnji.
Svi slamu nosimo na sokak. Mrak je. Isprid svake kuće, upravo od „Fodbala“, pa do „Jamača“ gori velika vatra. Spaljiva se Božićna slama. Grijemo ruke na vatre. Dim se diže u nebo i mater kaže:
– Zafalite dice Bogu dragomu, što smo srićno dočekali, obavili i ispratili Božić. Molite ga da i drugi tako obavimo.
Unutri je još osto kriškringli, jabuka s astala i žito sa crvenom plantikom. Sve drugo je od Božića sprimito. Ako crvena, bila i plava svićica nisu izgorile, zapalićemo ji na Novu Godinu.
Grijemo se i pivamo što nas je baka naučila:
„Ošo Božić u Stapare, privedite ga!
Ako ljudi nisu doma, žene će ga!
Ošo Božić u Stapare privedite ga,
ako stari neće, dica će ga!“
Oma posli toga, dada nam išara lipe prutiće. Latimo ji i ajd u šibanje. Kod rodova i komšija, pa se ope malo štogoda dobije!
A, već nedilju dana posli, ićemo kod strine Sikine na njev Božić!