tekst: Ruža Silađev …Iz knjige “Divani iz Sonete”
Mariino je u Sonte oduvik veliki blagdan. Blažena Divica Marija je jako štovana, slavita ko veliki uzor, utišiteljica i pomoćnica, pa otud i njezino ime rado davano žencke čeljadi.
Nema familije da nema makar jedno ime Marija, a potrefi se da ima i dvi tri Marije u iste familije. Doduše, više ji zovemo Marice, a di koju i Maco. Marija Tacina, Marija Gelvina, Marija Krstina…Marica Šantina, Marica Štrikina, Marica Sondina…Maca Cagina, Maca Košarina, Maca Pišina…
Jest da je notaj dan i Marin. U Sonte je prija to ime bilo jako ritko. Samo malo mogućniji su davali tako skoro gospocko ime. Prija, a i dandanas, posli svete mise i blagdanskoga ručka se ide čestitat imendan Marijama i Marinima. Darovi se u ranija vrimena nisu nosili. Dovoljan dar je bijo što se čestitalo.
Notaj dan se mora it u crkvu. Kupu se velike šarene sviće, ako se ima novaca bar dvi. Uvrne se crveni i crni konac od tivtika ujedno. Konac se okomota oko svića i tako se nosu ujedno i sviće i konac na blagosov u crkvu.
Ka’ se iz crkve dojde ko i uvik, mater, majka, jel baka, jel koja druga žencka izvadi patrice iz džepa i zatrese š njima po dičjima čelima i rekne:
– Bila k misice, bila k misice!
Isto tako su žene radile i na sokakeva di projdu nuz dicu ka’ se vraću iz crkve. Tako su prinašale pozdrav i blagosov Oca Svevičnjega, Majke Marije i maloga Isusa na dicu koja nisu bila na mise.
Sviće se obisu na zid vriž kreveta, ispod sveti prilika. Na livu i na desnu stranu od astala. Astal je uvik stojo u po sobe. Marincku sviću se bojažljivo, sa poštivanjom skidalo sa zida na molitvu samo u veliki nevolja. Na čas smrti se uvik palila, ako je kogod bolestan i kod teškoga babenja.
Isto tako ako dojde veliko nevrime, od groma i sivanja, kod velike suše i ako se prosi od Boga bilo šta nuz litaniju Svima Svetima. Laćala se marincka svića i onda kad krene crkavat živina, jel marva. Nikako se nije smilo marincku sviću latit samo eto tako da svitli! Ako se u godine dana svića ne istroši to je znak da je u kuće bilo sve dobro.
Take se sviće ope na godinu na Mariino nosu ponovo na blagosov. I tako godinama. Marincke sviće se mogu najt u starima kućama požutite i ostarite do raspadanja. Stare bake ji čuvu isto nako kako su ji prvi put nosile na blagosov, na Mariino.
Konac od tivtika se izdilijo na ’noliko dilova koliko je u kuće bilo čeljadi. Najpri se meto dicama. Većinom se vezo oko vrata. Niki su ga vezali i na ruku. On je štitijo od grlobolje. Ni‘‘ se skido ni ka’ se čeljade umiva. Stojo je na vratu upravo dok u proliće prvi grom ne zagromi. Potli prvoga groma više nema zaozbiljnoga stra od zime i od grla. Onda se skido sa vrata i baco u vatru. Blagosov koji smo u crkve dobili nikad se ne smije bacit makar di.
Bila u Sonte i jedna Marija koja se jako trudila da živi makar malo, nako kako je Bog zapovidijo. Obilazila je sa sestrom Evom bolesne, siromaške, stare i nemoćne. O svoje sirotinje nije mogla dat ko njezina nena, al je molitvom to naknadila. Za svoj uređaj baš nije puno marila.
Kadgoda su i skute ispod suknje znale izvisit, al patrice su bile uvik na pravomu mistu! Zatakla bi ji u pojas naprid nuz pregač ščim se ujtru digne iz kreveta. Tako su patrice išle kud i ona. Maličicko su bile još i dužje od pregača i suknje. Bilo u bašču, bilo u stražnji dvor, bilo na njivu, patrice su bile pri ruke, a molitva na usti. Šapčala je ciloga puta kudgod ide.
– Marija, Marija, posrnićeš na patrice!- opominjale je žene. Ona bi samo dosegla raspeće, poljubila i nastavila molenje. Jedamt ope ka se izlazilo iz crkve, jedna sestra franjuška je zametila da je Marija s mise izašla brez pregača.
– Sestro, pa ti nisi pripasala pregač odoma!
– Ta, šta mu fali!- odgovorila je Marija.
Ni se obazirala šta ko gleda i šta će ko reč. Iz usti njezini i njezine sestre Eve, se nikad ružna rič nije čula. Ni srdoba, ni bis, ni nestrpljenje. Pcovku se trudile da i ne čuju, a kamoli da izgovoru. Samo blaga rič, rič pomoći i utihe su kod nji blagovale, pa ji se onda i danas spominjemo.
U narodu je rečeno:”Marija ćupriju gradi” to jest još uvik zima traje, moguće da kanali i druge vode notaj dan budu zalediti.