Sven Adam Ewin
U polumraku, a još budan.
Trenutak to je: i je – i nije.
Moj otpor već je uzaludan.
Padam u ropstvo Poezije.
Ne bojim je se…pa da mi je,
Jer Bog mi reče: – U taj…u dan,
Kad padneš u ropstvo Poezije,
Moj će ti štap biti uzdan.
Još ako nađem – Gospodin reče
-U tebi makar mrvu dara,
Odredit ću ti još istu večer
Nadahnuće za gospodara!
-Gospodine, ja Tebe hvalim,
Milosti tvojoj kraja n.ema,
Čim je zaslužio crvić mali
To slatko ropstvo što mu spremaš?
Gospod se nasmija: – Ostavi hvalu!
Tako bi bilo – kad bi bilo!
I Bog ponekad voli šalu.
To slatko ropstvo tek ti se…
Snilo