Jadranka Ivanović-Bolog
Ubrala sam šutnju
iz svih snova odasanjanih,
u nekima da ostanem ti si me zvao.
A ja sam se budila…
Jutarnje maglice na zlaćanim rađanjima
drže me za ruku, na kraj polja vode
opet novom sumraku.
U njemu ti si lagani libreto
na tananoj paučini.
Kreni mi u susret, snu otrgni se!