Sven Adam Ewin
vjetar je moja izgubljena ljubav
noćas je
ničim izazvan
divljao u mojemu vrtu
grane polomio
srce mi slomio
stojim na proplanku
i proklinjem ga
kažem
da te mogu dohvatiti
udavio bih te golim rukama
on me odnekud pomiluje po obrazu
opet ga ljubim