VRATI´ ĆU SE, MOJ BISERU

Ivan Dobra Žirjanin

Vrati’ ću se, moj biseru,
ma još mi se pinku manta
o’ oblako ča se veru
kroz ‘vu forcu od levanta.

Prebrodi’ ću pusto more,
brod mi srce, ljubav idro;
jedne lipe rane zore
uz žalo ću svurgat sidro.

Baš u zoru ka’ osvane
dan prilipi, i ka’ smriči
tice primu raspivane,
veseleć se našoj srići.

Tad će sunce izna’ idra
zagrijati modru valu,
a zagrljaj naša njidra
na didovu zlatnon žalu.

Vrati’ ću se, moj biseru,
ma još mi se pinku manta
o’ oblako ča se veru
kroz ‘vu forcu o’ levanta!