Maja Šiprak
ne osvrći se pustopoljinom
varljiva je njena memljiva koprena
štipa za rub oka
a uši se ne mogu naviknuti
buka besmisla golica uši
još se nisam umorila
ljubiti te
kuda nestaje topot bijesnih konja
ustreptalih kaotičnih želja
kad budeš odlazio
ne opraštaj se
mrzim naricanje
na pogrebu ljubavi