piše: Marko Jareb
Zašto puk malo čita, a još manje kupuje knjige u RH?
Jedan sveučilišni profesor na tu temu ističe: „Ne može se u tome prosperirati, jer nitko ne kupuje knjige u RH“.
Poznati i čitani pisac je istaknuo kako on godišnje može napisati najviše jedan roman te da od izdavača za to može dobiti oko 20 do 25 tisuća kuna. „To mi nije dovoljno da bih živio od pisanja“, dodao je.
Neki su rekli kako bi i kupili neku knjigu, ali da im je to skupo.
Djeca u školi kažu kako im je skupo kupiti USB stick. Na pitanje koliko svaki dan troše za marendu, odgovaraju: “Oko trideset kuna.”
Kao moguće rješenje za to čuje se nenametljivo: “Neka od toga svaki dan uštede deset kuna i onda za tjedan dana mogu kupiti USB stick.”
„Tko će otkidati od usta za to?“, odgovaraju.
Može li se isti model primijeniti i na neku knjigu, samo što je potreban veći vremenski period?
Ima li itko da je nešto stekao u životu svojim radom, a da nije otkidao od usta?
Svaka nova navika se ne stiče preko noći. Za sve je potrebna ljubav prema nečemu. A i ljubav za nešto ne dolazi sama od sebe. I za nju je potreban dodatni trud. Pa čak ponekad možda i od usta otkidati za istu.
Ovdje nije poanta da trebaju od usta otkidati oni koji nemaju dovoljno ni za koricu kruha.
Koliko je moguće da će prije neku knjigu kupiti potonji, premda nemaju dovoljno ni za osnovnu egzistenciju?
Svatko može trošiti svoje novce za što mu drago.
A kako se troši „naš zajednički“ svakodnevni novac?