tekst: Marko Jareb
Istraživanjima je utvrđeno kako je 24 posto građana u RH kroz protekli kvartal kupilo barem jednu knjigu. Tako je otprilike bilo i prije godinu dana.
Također su istraživanja potvrdila kako 40 posto građana u RH u protekloj godini nije pročitalo ni jednu knjigu.
Kao i za sve u životu tako se i navike za čitanje knjiga stvaraju od malih nogu. Oni koji su čitali lektire u školi, čitaju i kasnije kroz ostale životne periode.
Evo liste knjiga koje bi trebalo pročitati, a sastavio ju je sada pokojni poznati književnik: „Doživljaji dobrog vojnika Švejka“, „Rat i mir“, „Zločin i kazna“, „Idiot“, „Velika očekivanja“, „Otok s blagom“, „Don Quijote“, „Rakova obratnica“, „Slika Doriana Graya“, „Uliks“, „Krik i bijes“, „U potrazi za izgubljenim vremenom“, „Revizor“ i „Izgubljeno pismo“. I
ma li građana u RH koji su pročitali svih ovih 14 knjiga s popisa? Vjerojatno ima. Koliki je postotak njih? To bi također trebalo utvrditi istraživanjima.
Čuje se komentar, a čitanost komentatora nije baš loša, kako je od prethodno navedenih knjiga, u rukama ih imao samo tri. U postotku to bi bilo skoro 22 posto. To se približava postotku kupovanja knjiga građana u RH s početka teksta.
Je li moguće da je postotak čitanosti knjiga u RH manji od postotka kupovanja istih? Koliko bi se prije moglo reći kako je to obrnuto?
Je li bi u narodu za to rekli: „Kad god bi netko trebao kupiti neku knjigu, izreka je većini u RH kako im je novčanik ostao kući“?
Koliko bi drugi možda dodali „kako takvi idu i na hotelske svadbe bez novčanika“?