Slavica Sarkotić
Za bistriji vid ponekad je dobro
ujutro oprati lice suzama
Darovati slobodu
neopreznom stršljenu
što je sinoć
kroz odškrinut prozor
uletio u sobu
Potom treba izaći u vrt
udariti motikom o tvrdu zemlju
još namrgođenu od zime
Pa ako se i slomi motika
nije važno
Treba nastaviti dalje rukama
Pomiriti se treba
da su ponekad i trave snažnije
od ljudskih ruku
Sudariti se treba čelom
s bubamarom ali nježno
i pustiti da u miru
odzvoni podne
s obližnje crkve
A onda
kad vam ruku raskrvari trn ruže
stradale od zime
i kad vas vlastiti znoj zapeče
u očima
Jednostavno raskrilite ruke
Zagrlite dan
I krenite dalje
Nasmijani