MOJ ZAVIČAJ

Marko Jareb

Zavičaj! Što je to?
Je li to šum valova?
Jesu li to puni hoteli
turista? Ne, to nije šum valova,
ni hoteli puni turista,
to je pogled u rodno
mjesto na odlasku, ono
što nosiš u srcu, u
mislima, kopanja za
misiti kruv, bukara i
lakomica za pritakati
vino, komoštre i
kotlenica, komin i suze
u očima od dima s njega.
Miris dimljene pancete
pod gredama i vina kojeg
popije konoba pri toćenju.
Maslinovo ulje u kamenici,
zelje u vrtlu, stara odrna
u dvoru. Eto to je moj zavičaj.
Naravno plićaci i vale, škrape i
grote koje su mi se usjekle u dušu.
Moj zavičaj je trata koju ribari potežu
s kraja. Moj zavičaj je kaić i idro,
burtižavanje, štropi, vesla i škermi.
Sve je to moj zavičaj. Masline, smokve
i loze i to je moj zavičaj. Timun i jagluta
gajete, mankuli na gajeti, jarbol i flok,
šum vitra ka’ idru stare gajete, a morete
ih tuču u provu. Sve je to moj zavičaj.
A inbalavanje diteline, brananje zemlje,
škopljenje, plivljenje i kidanje zaperaka na
lozi, i to je moj zavičaj. Balote, tumbula,
trešeta, briškula, kimeno, pa i to je moj
zavičaj. Na odlasku se nosi sve to
narečeno u srcu, cijeli zavičaj nosiš u duši.

0 0 votes
Article Rating

Related Post

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments