Sven Adam Ewin
Spušta se večer. Sunce više ne žari.
Gospod je priveo ljude k Zadnjem Danu.
Pita ih, što bi koji (od zemnih stvari)
Rado ponio sobom. Na „onu stranu“.
.
Neki bi zlato. Neki bi čast i slavu.
Neki oružje kraj tijela da im blista.
Neki bi žezlo i okrunjenu glavu.
Neki bi žene i drugih stvari trista.
Sad Gospod mene pita (a čas je svečan):
– Čuo si što bi drugi. Što bi ti, Svene?
Razmisli dobro, jer San će biti vječan!
– Svevišnji Bože, ako već pitaš mene,
Ja bih ponio nedoživljene dane.
I svoje snove. Davne. Nedosanjane.
…
foto: Leonardo Poljak