Sven Adam Ewin
Ne tražim puno. Uz tvoju noćnu lampu
(Dok ti misao nečemu boljem teži),
Neka ti, uz uobičajenu štampu,
Na dohvat ruke i moja knjiga leži.
.
Ponekom strofom možda te razveselim,
O, bit ću sretan – bude li samo stih!
No neka ne bude kako ja to želim,
Već neka bude onako kako ti.
Lampu ne gasi. Nek gori cijele noći.
Ti čitaj, čitaj… Pa utoni u san.
Čitajuć pjesme steći ćeš tajne moći,
Lampu ugasit – ionako će dan.
Na knjigu moju (dok polagano kliže),
Ti stavi ruku – kad bude srcu bliže!