Igor Divković
Vlak tek klizi,
vlak tek mili,
tračnicama
vlak tek cvili,
tek klepeće,
tek tandrče,
kotačima
šine žvače.
Voz već žuri,
voz već juri,
vozni red po
proceduri.
Baš je čest
tunel, most,
tom pejzažu
voz je gost.
Eno sviće
visinama,
eno dana
daljinama,
na postaji
Roza čeka,
taj vlak, taj voz
i meneka.