Ivan Dobra Žirjanin
U svakon se mistu najde žena nika
ka okolo grede i sve bruntulaje.
Makar da je žinska, nije lipa slika
ka’ iz sebe istu besidu molaje.
.
Po vasdan ti špija po’ idrun o’ hlada,
s kudiljon u ruki i bretenun preje,
‘oće li kâ dojti (da pasa dosada)
jerbo in ćakula baš na svitu sve je.
Ma vajik, ljutica, ništo bruntulaje
da je cukar, petrolj i sol poskupila
i da joj se zbog tog u štunku voltaj
kaj da se je, bidna, kvasine napila.
Eto, tako živi naša bruntuloža,
svidočeći sviman da je i sparnjoža!