Ivan Dobra Žirjanin
Borisu Dvorniku
Bor će na Marjanu i napri’ rest drito,
Orošen suzami ke do žil ga bolu;
Rič mi je zastala, pa sve usakrito,
Išćen svoj facolet. Crna kob u dolu!
Sebe si darova i dasci, i placu,
Uža si osvitlit ča niko ni moga;
Duh je tvog umića uša u užancu
Vitru se oduprit, makar iznemoga.
Odavno te pantin, meštre o’ zanata,
Roko Prč te zvali iz Maloga mista;
Na priko sto filmo pala ti žurnata
I, namisto tebe, zlatna će ti bista,
Krunom okrunjena najboljeg artista,
U vikove blistat kaj kruna o’ Krista!
(sonet u akrostihu)