prilog: Ruža Silađev
Sapi dane i gledaj kalendar ako imaš. Da ne promašiš kad izajde mladi misec. Ščim iz kujne napolje, pa vidiš da je misec tanji neg peretak oma se valja potapšat po džepu i reč:
– Mladi misec-pun džep novaca! Pa, ćeš ondak imat novaca.
Zna se pojavit lipi mladi misec. Utanji neg najtanji srp. Pliva priko neba, a nuž njega zvizda. Misecova seka. To su dva velika uncuta! Pribušu ti i privaru baš kad stojiš. Oma znadeš da ćeš štogod o stakla razbit. Šta je tu je. Al ako si divojka, jel momak, pa razbiješ gledalo? Pa, sedam godina nemaš sriće?! A, vrime ti prolazi i postaješ matora divojka i matori momak koje niko i ne gledi. To je ondak velika nesrića. Ope ne valja ni vakoga da bude: ako sidiš i blecneš na mladi misec i njegovu seku, bićeš lin. Di ćeš gorjega neg da ti kroz selo pukne da si lin. Neš se skoro, ni oženit, a ni udat.
Oduvik je mamijo mladi misec sa njegovom sekom, pa su divojača srca ispivavala svakake pismice.
“Sjajna zvizdo misecova seko,
pozdravi mi lane nadaleko.
Moje lane caru vojnu služi
a za njime moje srce tuži.”
Stari ljudi su ope imali njeve študire. Gledili su u mladi misec sa njegovom sekom i pogađali oće li bit kiše, jel neće. Ka’ se mladi misec izvali ko da spava, a na njegove krake mož obisit kabanicu, znaj da kiše neće bit. Al, mora bit nuž njega i seka. Ako se mladi misec uspravijo i da nemož obisit kabanicu na njegove krakove, da ona spada, biće kiše. Ope to ne vridi ništa ako nije nuž njega i njegova seka. Ako je seka nuž njega, ne beri brige, sve će bit kako ti sam misec kaziva.
Mladi misec širi usta od uva do uva. Nasmiješ se od dragosti kaki je lip. Bećarina! Smije se on na te, a i ti na njega.
On donaša mladi petak, mladu subotu i mladu nedilju.