piše: Ivek Milčec
Zagreb/ Kaj je Zagrepčanka? Kak, kaj je, pitaju se mnogi?
Bumo, napriliku, rekli ovak:
-To je žena prerano zgužvanog lica, kaj se v rano jutro diže da stigne na Žitnjak vu zelenu tržnicu, gdi kupi malo voća i povrća, složi ih na klupu na bilo kojem zagrebačkom placu da bi zaradila koji cent ili euro. Jer penzije su crkavica a režije treba platit.
-To je žena, kaj v jutro prije posla, otpelja decu u vrtić ili školu. Pomogne suhonjavoj kćerkici nositi teški ruksak s knjigama, a pospanome dečecu briše šmrkavi nos.
-To je žena kaj često mora muža iskat u obližnjoj krčmi. Najčešče, ak je uopče zaposlen, gda dobi plaču.
-To je žena koja ponekad najde utočište u Sigurnoj kući a gda izađe na ulicu okreče se na sve strane ne bi li, nedaj bože, ugledala nasilnoga muža ili partnera.
-To je žena koja petkom nastavlja staru agramersku tradicju, kuha bažulj sa kiselom repom ili zeljem obogačenog suhim buncekom ili rebricama. Ak nije bažulja onda se spečeju srdelice ili papaline.
-To je žena koja voli prejti vu kazališče Komediju a u ljetu na Histrionsku Opatovinu.
-To je žena koja posjeduje purgerski i agramerski šarm. I uči dečicu govoriti lepi naš kaj da ne padne u zaborav.
Ma Zagrepčanka je jedna divna majka, domačica, supruga koju mnoge žene iz drugih gradova naše zemlje žele oponašati jer je posebna, jer je Mandušina kćerka iz povijesnoga izvora na Jelačić placu.