Kitana Žižić
Kad se jutro iskrca iz lošeg sna
Čitav dan mi je nekako hladno,
Sve oko mene neprijateljski strano,
U oku dana ne vidim zraku sunca,
Samo zalutali trag nekadašnjeg sjaja.
U takva jutra ne volimo se Jutro i ja.
Kad se rasanim nakon košmarnih snova
Sjene plešu po zidu s maskama na licu,
Koje mi čitavog dana
Ne ostavljaju ni trenutak predaha od tmine.
Sasvim pouzdano znam da ispod maski
na tim licima vedrine nema
Za ugrijati nemire ozeble duše.
Takvo Jutro ne volim niti ono mene voli.
Kad jutrom se dan kolebljivo budi
Znam da je to jedan od onih dana
Kad ću uzalud čeprkati po blijedim tragovima snova
Tražeći u njima skrivene poruke
Da bih još za dana misterij razriješila.
Dok na jastuk glavu vraćam i ne da mi se ustati,
U prsima me steže bojazan da se nakon i ove noći
Jutro iskrcava iz još jednog lošeg sna.
Opet se nećemo voljeti Jutro i ja.