Marko Jareb
U kaiću srid tražeta
dok mi s tunje pada špurjan
mislin na te da mi dođeš
draga i mila bilice
.
Ki koluri ki bokuni
‘ko to sve skupa mirita
svako gleda samo na se
niko za te ne bacila
Još su kapaci odniti tuje
a nika njihovo nije bilo
i oni ča su došli sa strane
naši su hi navodili na to
Migavica je u moru
u daljini vidin manal
još da se poklopi sinjal
galeb leti plavin svodon
Moj najlipši rodni kraju
čuvan te ka’ zlato za se
nedan te nijednon strancu
te lipote nigdi nema