Ruža Zubac-Ištuk
–Ne želim se više sam igrati –
odlučno je rekao Ivan tati,
-novaca imaš za čamac, štapove i udice,
za automobil u sto rata,
samo nemaš za moga brata.
-Kupit ću ti ga sutra
kad se budem s posla vraćao –
odgovorio je otac dok je novine listao,
ne razmišljajući što je rekao
ni na što je pristao.
Cijelu noć Ivan je sanjao brata,
ujutro mu krevet pokraj svoga namjestio,
radovao se, maštao, kroz prozor provirivao,
sve nestrpljiviji bivao.
Kad se s posla vratio tata,
zaboravio je kupiti brata.
Dječak je svoju kasicu otvorio,
obukao bundicu pa potrčao niz ulicu.
-Kamo ćeš, sine? –
upitao ga je zabrinuto tata.
–Idem kupiti brata– odgovorilo je dijete trčeći.
–Ako ne bude skup i sestru ću kupiti,
a ako bude, za nju ću novce do Božića skupiti.
–Zaboga, Ivane, stani…
djeca se ne… – vikao je za sinom tata,
ali dječak je već bio u prodavaonici
i čekao u redu da kupi brata.