stihovi i slika: Nada Vučičić
Pitaš: kako sam,
ne znam
pomislim –
ide…
onda zapuše jugo
i suze se opet vide.
Zatvaram prozore u čudu
poplave brišem, prestrašim se jako
upalim muziku da ne čujem buku
ona me opet baci u tugu.
Ne pitaj kako sam, nema se tu što reći,
dani su nalik na život.
Često tužni, rjeđe nalik sreći.
akril na platnu, Nada Vučičić