Igor Divković
Padala
je
strašna
kiša,
topila
nam
pramac,
provu.
Crno
nebo,
crni
glas,
nigdje
nama
naći
spas.
Pljuštala
je
teška
kiša,
plavila
nas
davila
nas.
Sudbina
nam
tonut,
neka,
božja
volja,
oštra
seka.
Puhalo
je,
pljuštalo
je,
nestajalo
sve
iz
vida.
Gromilo
nas,
lomilo
nas,
tone
Arka
i
Atlantida.