I GUSKE SE PEGLAJE

NEK SE PAMTI I SPOMINJA
piše: Željko Mužević
Subota, pijacom u Brodu između klupa perjari (kupci perja) odaje i sve na trube, na baterije, telale (viču):
-Perje kupujemo, novo i staro, kući dolazimo! Perje kupujemo, novo i staro…! …pišu adrese snaši, koje oće perje prodat.
Snaša Marija – Marička Štronjski, iz Donje Bebrine, pogađa se s jednim perjarom i njegovom ženom. Slušamo razgovor. Perjar jednu cinu nudi, ona svoju ne spušća. Onda on zagrizo, navaljijo, oće snašu Mariju, odma, u Bebrinu vozit, daleko mu odpodne čekat. Al ona još prodaje ima, kokošji jajaca na klupe prid njom, gušća mast u staklenim flašama. Neće ona. Perjar nudi da sva njena jajca i mast gušću kupi, samo da već jednom krenu. Tako i bilo.
Kad smo u Bebrine vi dana bili i snašu Mariju smo obišli. Ona u bašće nakopala, u ladnu zemlju rani krompir sadi, pa šta iznikne. Pitamo za perje?
-Ošlo u Kikindu, devet kila sam prodala, al cinu, od šest milijona, nisam spušćala. Perjar pet davo. Ta zbilja sam lipo perje imala, sve sitno, a ko snig bilo. Samo sam jednu gusku šarku imala.

-Perjar probo cinu spušćat, zagrabijo u džaku, reko, rado da j’ njekako i krupno. A ja krila uvik porežem, pa i peruške se mogu prodat, treba ženama za trpeze mest, daske za misit od brašna isto omest, šporete čistit… Kako-kad zašta ustreba.

-To je treće perje. Guske se dvaput na živo čupaje, a zaklane se umoću u bilu krpu, il maramu kaku, pa peglaje po leđi, peglaje po trbuvu, svud. Onda se perje lipo i začas očupa. A kožica u guske ostane lipa i izgledna, ne rastrga se…

Sad još jednu više znamo, roba se pegla, curice se peglaje:

Cura legla, oče da se pegla,
Nema pegle, dok baja (momak) ne legne!

A eto i guske peglaje, zar ne? Curice naživo, a guske zaklate, ni slučajno naživo.
Snaša Marija nastavila: -Pet gusaka i gusana za rasplod sam ostavila, pedesetčetiri guske imala. Jesenas sam guske poklala i u Zagreb prodala. Tamo sam vezu uvatila i odma sve ode. Sad sam se i perja rišila, a i treba perje prodat doka je teže. Gušću mast švercerka iz Oprisaljaca kupila, ona u Zenicu nosi, to Muslimani jako troše.

-Sutra će mi dvi guske pronit (početi nesti jaja), ogledala sam. Al loša je va godina za guske. Guske se od Božića gazu, o Svetom Matije pronesu. Mlade osam do devet jajaca, a stare guske dvanajst, četrnajst. Lošo je, jer vode u berecima (kanalima) nema, suša, a guske se u vode gazu. Slabo će guščića bit i perja, perje skupo.
Šta će udavače na jesen i kako će? “Lijo” će onda veći promet napravit.
-Od pedesetdevete se guskama bavim, kako sam se iz Poljanaca u Bebrinu udala. Kolike sam guske otranila, broja im se ne zna. Da me svaka kljucni ne bi mesa imala. Al sve je manje gusaka u Bebrine. Mlogi su ve jeseni guske smaknili, neće više držat. Još ako, osam kuća u Donjem kraju guske drži, za Gornji kraj ne bi baš znala.
Briga je to! Svaki dan ji pod nasap (nasip) terat. Najedu se zobi i kukuruza, pa im mrsko pod nasap ić. Samo

sjedu i gade prid kućom. Je l’ salauka (nevrijeme, oluja), moraš letit po nji, leda se uvik bojim, pobiće ji. Njekad kad ji nema, stra me lisica…

Ja bi još o guskama divanio, al snaša Marija mora marvu ranit. U štali četiri krave i četvero junadi, dvi kobile i omica (mlada kobila), skoro će se oždribit. Šestero su konja imali. Vi dana su jedno u Strizivojnu prodali. Došo čojk u dvor (dvorište) i natovarijo, a drugo u Andrevci, na osmog, na vašaru (sajmu) prodali. Čiča Tunjo je veliki fahman od konja. On je u Metlike konjicu služijo, falji ga snaša Marija.
Čiča Tunjo ni doma bijo. Ošo u drva, na bajer (riječna obala – ovdje savska obala) bagreme i draču sjeć. Prid nama tražijo ga čojk iz Gornje Bebrine, rado Tunja Lovića. Zna da čiča Tunja konjima se bavi, došo savjet pitat. Kobila mu se oždribila, a ne da ždribetu sisat. Obećala mu snaša Marija čiču poslat, čim se iz drva vrni (vrati).
-Mlada je to kobila, prvi put se oždribila, pa je rado škaklji. Rekla sam, da kobilu proba sapet (svezati joj noge), spune meti. Lude su kobile, more ždribe još ubit. Ždribe (ždrijebe) je osam dana slipo (slijepo).

Ispratila nas snaša Marija na drum (cestu). Prid kućom guske no malo suve trave pasu, glave u jedni crvenom, u drugi plavom farbom zafarbate.
-Smišale se s komšiskim, sad se pare. A, kaže mi komšinica, ta šta ji ne smaknem, već se patim. A na kog bi onda vikala? Vako se na nji izdrečim i odma mi laglje (bude lakše).

Nastavlja se!