PJESME O GRADOVIMA
Sonja Smolec
Nije važno kestenima odakle sam stigla
prihvate me kakvu priroda me stvori,
a u jesen kad sam zreli plod podigla,
lišćem, tiho, nježno, drveće mi zbori.

Eh, da samo znadeš koliko je lica
ispod grana prošlo, i mladi i stari,
pozdravljeni tu su i od naših ptica,
al netko ne čuje, a drugi ne mari.

Drvoredi stari, moga dragog grada
nude raskoš sjene svojih kesten grana,
Turopolje plemenito, tak te imam rada.

Poznajemo ljubav, znamo što je tuga,
ispod naših grana voljeli se ljudi,
prale su nas kiše, krasila nas duga,
uspomene mnoge pritišću nam grudi.

Dođi opet, dođi, ptice mi se jave
biti ćemo ovdje, tu, na istom mjestu,
u gnijezdu na grani ponad tvoje glave.
Idi istim putem i kreni niz cestu.

Drvoredi stari, moga dragog grada
nude raskoš sjene svojih kesten grana,
Turopolje plemenito, tak te imam rada.